Finansije i Osiguranje - Srbija

Šta nude banke u Nedelji štednje?

Nedelja štednje je najatraktivniji period za štednju građana i banke obično daju atraktivnije kamatne stope u tom periodu. Većina depozita građana i dospeva u ovom periodu, što banke koriste da bi privukle nove štediše.

Međutim, već drugu godinu zaredom, Nedelju štednje ne obeležava nadmetanje banaka u što većoj kamati, ali ipak, kamate na štednju u Srbiji su među najvišima u Evropi.

U Nedelji štednje Marfin banka nudi klijentima mogućnost da štede po kamatnoj stopi od 5,5 posto (EKS 4,68%) na godišnjem nivou, uz mogućnost prekida oročenja u bilo kom trenutku bez gubitka kamate, za oročenje na 12 meseci. Ovaj tip štednje omogućava štedišama da ostvare prihod po vrlo atraktivnoj kamatnoj stopi koja je u nivou kamatnih stopa na oročenu štednju, bez odricanja pogodnosti raspolaganja novcem u ugovorenom periodu. 

Kada je reč o štednji u dinarima, iz Marfin banka ističu da je poverenje u nacionalnu valutu bitan element stabilnosti bankarskog sektora i jedan od preduslova za jačanje dinarske štednje. Marfin banka klijentima nudi štednju za desetku, dinarsku štednju po viđenju, kojom klijenti mogu ostvariti 10 posto kamate na godišnjem nivou, ukoliko minimalno na računu imaju 20.000 dinara tokom posmatranog meseca. U prilog štednji u dinarima su više kamatne stope nego na štednju u drugoj valuti, kao i to što na štednju u dinarima država ne naplaćuje porez od 15 posto.

Sa druge strane, u Erste banci najčešći iznosi koje klijenti ove banke oročavaju u dinarima su 100, 200 i 300 hiljada dinara. Stabilni izvori u dinarima su svakako podrška stabilnosti sistema, naročito ako su dugoročni, naglašavaju iz Erste banke.

Povodom ovogodišnjeg Dana štednje klijentima i tržištu Erste banka ponudila je četiri nova štedna proizvoda. Time se, kako ističu, povećavaju načine na koje ljudi mogu da uštede. Naročito je interesantna Kusur štednja, koja omogućava da svakim plaćanjem karticom razlika do nekog “okruglog” iznosa koji klijenti sami izaberu automatski odlazi na štedni račun na koji dobijaju kamatu. Najbolje je da sa savetnicima u filijalama banke klijenti razmotre koje kombinacije novih i standardnih štednih mogućnosti im najviše odgovaraju, savetuju iz Erste banke i dodaju da veruju da će se ovakvim pristupom pozitivno uticati na navike u pogledu štednje u Srbiji.

Folksbanka je i ove godine sve štediše obradovala posebnom ponudom u Nedelji štednje. Posebna ponuda podrazumeva atraktivinije kamatne stope na tromesečnim i šestomesečnim oročenjima, kako u evrima tako i u švajcarskim francima. Iz ove banke svim štedišama savetuju da izvrše diversifikaciju štednih uloga i to na taj način što bi svoju štednju podelili na više različitih valuta (evro, dolar i/ili švajcarski franak). Na ovaj način smanjuje se rizik od pada vrednosti jedne valute i koriste se pogodnosti štednje u različitm bankama.

Folksbanka nije zaboravila ni klijente kojima je fleksibilnost oročenja na prvom mestu, tako da je pripremila i posebnu ponudu na Step Up oročenju. Banka u svojoj ponudi ima tri različita modela Step Up štednje, ali u Nedelji štednje Folksbanka se odlučila za posebnu ponudu na Step Up modelu 1x6, obzirom da se ovaj model štednje pokazao kao najatraktivniji klijentima. Ovaj model podrazumeva da su sredstva oročena na 6 meseci uz mesečni pripis kamate na devizni račun klijenta. Model stepenaste štednje sastoji se iz 6 koraka jednakih po dužini trajanja, dok se kamata uvečava u svakom sledećem koraku.

U Sosijete ženeral banci kamatna stopa se razlikuje od proizvoda do proizvoda, može da se pripisuje godišnje, mesečno ili periodično, da bude jednaka tokom celog perioda oročenja ili da progresivno raste. Kod klasične oročene štednje zavisi od ročnosti i kreće se do 4,5 posto za štednju u evrima, odnosno čak do 14,5 posto za štednju u dinarima.

Opredeljujući se za štednju u Banka Intezi građani imaju priliku da uvećaju uloge uz maksimalnu sigurnost depozita koju garantuju njeni stabilni poslovni rezultati. Pripadnost grupaciji Intesa Sanpaolo sa četiri veka dugom tradicijom, bogatim iskustvom u poslovanju sa depozitima i snažnom depozitnom bazom, dodatno ojačava sposobnost Banka Inteze da odgovorno i u najboljem interesu klijenata upravlja njihovim novčanim viškovima.

Kako bi razvila adekvatan odnos prema novcu i ojačala štedne navike građana, Banka Inteza nudi niz proizvoda prilagođenih njihovim potrebama i mogućnostima. Građanima su na raspolaganju neoročena i oročena štednja, kao i Skala dinarska i rentna devizna štednja, a za budućnost najmlađih Banka Inteza nudi Bambino model štednje. Depoziti se mogu položiti u domaćoj valuti ili evru, švajcarskom franku, britanskoj funti, američkom, australijskom i kanadskom dolaru, japanskom jenu, ali i danskoj, švedskoj i norveškoj kruni.

Štednja po viđenju predstavlja dobar izbor za građane sa promenljivim finansijskim potrebama pošto im daje mogućnost da u svakom trenutku podignu celokupan ulog uz ostvaren prinos od a vista kamate, dok je oročena štednja adekvatan model za one koji su u poziciji da upotrebu novčanih viškova odlože na izvestan vremenski period. Maksimalan period oročenja u Banka Intezi iznosi 36 meseci, a u zavisnosti od odabranog perioda raste i kamatna stopa. Klijenti koji se opredele za stepenastu Skala štednju polažu dinarske uloge u skladu sa svojim mogućnostima i željama, dok im se kamatna stopa svakog meseca uvećava za jedan procentni poen. U svakom trenutku štediša ima mogućnost da podigne celokupan ulog uz isplatu prinosa od kamate koje je važila za poslednji mesec u kome je izvršena uplata. Sa druge strane, rentna štednja se odnosi na devizne uloge i uključuje mesečnu isplatu prinosa od kamate. Osmišljen da pomogne roditeljima da svoje mališane od najranijeg uzrasta nauče da štede, Bambino je devizni model oročene štednje koji dozvoljava i uplate u dinarima uz potonju konverziju uloga u evre.

Ranijih godina, specijalne ponude banaka uoči dana štednje imale su važnu funkciju u privlačenju ušteđevine koja je još uvek dominantno bila "u slamaricama", van finansijskih tokova. I dalje mnogo ljudi novac drži u gotovini, iako je u bankama najsigurniji, a dobija se i kamata. Dolazak tog novca iz slamarica u banke bi imalo pozitivan efekat na povećanje ekonomske aktivnosti u zemlji, od čega bi svako imao koristi, naglašavaju iz Erste banke.

Za sistem štednje u Srbiji, kako dodaju, bolje je da ubuduće ne bude preveliki fokus oko Dana štednje, iako je to prethodnih godina imalo značajnu ulogu u privlačenju gotovine iz slamarica u bankarske tokove, što je bitno za celu ekonomiju.

Važno je da štednja postane navika. Štednji treba svako da pristupi planski, u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama, a za to sada pogodnosti postoje u različitim delovima godine.